Свети апостол Петар - Син Јонин, брат Андреје првозваног, из племена Симеонова, из града Витсаиде. Био је рибар, и најпре се звао Симеоном, но Господ је благозволео назвати га Кифом, или Петром (Јн 1, 42). Он је први од ученика јасно изразио веру у Господа Исуса рекавши: "Ти су Христос, Син Бога живога" (Мт 16, 16). Његова љубав према Господу била је велика, а његова вера у Господа постепено се утврђивала. Када је Господ изведен на суд, Петар Га се три пута одрекао, но само један поглед у лице Господа - и душа Петрова била је испуњена стидом и покајањем. После силаска Светога Духа Петар се јавља наустрашивим и силним проповедником Јеванђеља. После његове једне беседе у Јерусалиму обратило се у веру око три хиљаде душа. Проповедао је Јеванђеље по Палестини и Малој Азији, по Илирику и Италији. Чинио је моћна чудеса: лечио је болесне, ваксрсавао мртве; чак и од сенке његове исцељивали су се болесници. Имао је велику борбу са Симоном Волхом, који се издавао за бога, а у ствари био је слуга сатанин. Најзад га је посрамио и победио. По заповести опакога цара Нерона, Симоновог пријатеља, Петар би осуђен на смрт. Поставивши Лина за епископа у Риму и посаветовавши и утешивши стадо Христово, Петар пође радосно на смрт. Видећи крст пред собом, он умоли своје џелате, да га распну наопако, пошто сматраше себе недостојним да умре као и Господ његов. И тако упокоји се велики слуга великог Господара, и прими венац славе вечне.
Свети апостол Павле - Родом из Тарса, а од племена Венијаминова. Најпре се звао Савле, учио се код Гамалила, био фарисеј и гонитељ Хришћанства. Чудесно обраћен у веру хришћанску самим Господом, који му се јавио на путу за Дамаск. Крштен од апостола Ананије, прозват Павлом и увршћен у службу великих апостола. Са пламеном ревношћу проповедао Јеванђеље свуда од граница Арабије до Шпаније, међу Јеврејима и међу незнабошцима. Добио назив апостола незнабожаца. Колико су страховита била његова страдања, толико је било његово натчовечанско стрпљење. Кроз све године свог проповедања он је из дана у дан висио као о једном слабом кончићу између живота и смрти. Пошто је испунио све дане и ноћи трудом и страдањем за Христа, пошто је организовао цркву по многобројним местима, и пошто је достигао ту меру савршенства, да је могао рећи: "Не живим ја него Христос живи у мени", тада је био посечен у Риму, у време цара Нерона, кад и апостол Петар.
Народни обичаји
Најстарија српска црква, храм посвећен светом Петру из IX века, налази се у непосредној близини Новог Пазара. Народ из Рашке и других места окупља се око ње на овај дан. Око цркве су округли столови и клупе, које су направиле виђеније породице овог краја. Ту се народ весели, једе, пије, запева и заигра, све у славу Петровдана. У последње време то је прерасло у велики народни сабор.
Свуда међу српским народом се на овај дан пале лиле, гомиле грања, обично на катуну, а деца припреме савијену брезову кору у коју нагурају сламу, запале је и обилазе торове и колибе. У Херцеговини такође пале велике ватре а деца бакље, само их овде зову машале. Милановчани и сељаци из околине, на овај дан се скупе око цркве Савинац. Тада долазе и болесни и немоћни, јер се верује да је тог дана, вода која извире испод цркве лековита. Људи из Поповог поља се на овај дан скупљају у Завали. Долазе из Стоца, Љубиња, Требиња и Далмације. Код куће остају само стари и немоћни. Око манастира се поставе шатре и шарене тезге на којима се продаје све и свашта. Музика свира од раног јутра све док не почне манастирска служба. Тада се све утиша и престаје свака куповина и продаја. После службе весеље се наставља до касно у ноћ. Пред вече два изабрана човека из Завале, иду од тезге до тезге и траже од трговаца и кафеџија "плацарину". Свако даје колико мисли да треба, јер је "плацарина", у ствари, прилог за Цркву.
